Tonanti
  • Tonanti 0
Rezerviši
X
Odraslih
Dece

Slavni u Banji

Banja je bila pravo utočište za umetnike.

Dusan Matić

Dusan Matić

Dušan Matić (1898-1890), pesnik, pisac i esejista, jedan od pokretača nadrealizma u srpskoj kulturi, posle školovanja u Parizu i povlačenja preko Albanije u I svetskom ratu, došao je u Banju dvadesetih godina 20. veka da, kako je rekao, leči svoju dušu. Tridesetih godina dolazio je u goste kod pesnika i esejiste Marka Ristića, glavnog ideologa srpskog nadrealizma, potonjeg ambasadora u Francuskoj. 

Marko Ristić

Marko Ristić

Posle Pariza i Beograda srpski nadrealisti su izabrali Banju za svoje treće duhovno odredište. 
Vila koja je sada hotel "Aleksandar" bila je sanatorijum dr Dragutina Živadinovića, svekra Marka Ristića.
-  Ristić je svakog leta dolazio u Banju i, pošto je bio član beogradskog kruga nadrealista, njegovi prijatelji pisci su takođe dolazili ovde: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Koča Popović, Đorđe Krstić, Ljubiša Jocić, Dušan Matić - kaže Ognjan Topalović, banjski publicista.

kralj Aleksandar Karađorđević

kralj Aleksandar Karađorđević

Kada je kralj Aleksandar Karađorđević, prilikom boravka u Vrnjačkoj Banji 1927, pitao dr Živadinovića šta može da učini za to mesto, verovatno mu je doktor rekao koji su sve problemi i, posle dve godine, kada je na čelo vlade došao general Petar Živković, Vrnjačka Banja je počela da dobija vrlo povoljne kredite od Državne hipotekarne banke. Ulagano je u parkove, infrasturkturu, puteve, obnavljanje banjskog kupatila, a Petar Živković je 1930. postao prvi počasni građanin Vrnjačke Banje, dodaje Topalović.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović

Šezdesetih i sedamdesetih, veliki srpski književnici dolazili su na mitinge poezije. Interesovanje je ponekad bilo tako veliko da je sala Termalnog kupatila od 400 mesta (danas Upravna zgrada "Merkura") bila tesna pa su i na terasu zgrade postavljeni zvučnici kako bi svi mogli da čuju njihove besede.

Desanka Maksimović
 bila je čest gost Banje. Uvek je odsedala u sobi broj 103 u starom pansionu "Snežnik", sedela pod lipom i pisala.
- Godinama je dolazila u Banju krajem aprila ili početkom maja. Obilazila je lokalne škole, družila se sa glumem Milivojem Živanovićem, prevodiocem Nikolom Trajkovićem, kompozitorom Svetomirom Nastasijevićem... - navodi Topalović.

Mika Antić

Mika Antić

Mika Antić je takođe gostovao na mitingu poezije, a Milorad Pavić je 1974. došao u pratnji dva ruska hrta. Pavić je, inače, nekoliko godina pre toga inicirao i pokretanje časopisa "Zamak kulture", proisteklog na talasu banjskih književnih susreta.
- Kada je časopis izašao bio je događaj u izdavaštvu Jugoslavije jer su se svi čudili kako u jednom malom mestu izlazi takav časopis sa tako velikim imenima i kvalitetnim (književnim) studijama koje nemaju drugi - priča Boško Ruđinčanin, književnik i urednik časopisa.

Dobrica Ćosić

Dobrica Ćosić

Dobrica Ćosić i Antonije Isaković trebalo je da se sretnu na Popini. Ćosić je bio upućen u Vrnjačko-trstenički odred kao komesar u kojem se već nalazio Isaković iz Trstenika. Međutim, nepredviđeno, Popijska bitka je počela baš tog jutra, dok je Ćosić skelom prelazio Moravu i na bitku nikada nije stigao.

Rođen 1921. u Velikoj Drenovi kod Trstenika, Ćosić je još kao dečak dolazio u Banju, na pijac, da prodaje voće i povrće. Posle 2. svetskog rata bio je poslanik za ovaj kraj a Banja je imala važnu ulogu u njegovom književnom radu.

Antonije Isaković

Antonije Isaković

I Antonije Isaković dolazi u Banju, šezdesetih, da piše. Najčešće odseda u hotelu "Borjak", u istoj sobi. Tu je napisao priče "Paprat i vatra", "Žena, dete koza i odred" dok je u hotelu "Slatina" nastala pripovetka "Kiša i kosti".

Bogdan Bogdanović

Bogdan Bogdanović

Bogdanović je često dolazio u Banju šezdesetih godina i bio je aktivan u njenom kulturnom životu, naročito onom vezanom za urbanizam. 
- Od 1965. pa i ranije on je, zajedno sa Midoragom B. Protićem, Dobricom Ćosićem, Lazarom Trifunovićem i Stojanom Ćelićem, formirao jedan oblik kulturnog delovanja u Vrnjačkoj Banji koji su potom preuzimali mlađi. Oni su osnovali prvi vajarski simpozijum u Srbiji. Osmislili su ideju kako da u parku Vrnjačke Banje naprave ne izložbu već novi pogled na prostor, kultivaciju određene sredine i ambijenta. Tu se ne dolazi, njihova je ideja, da bi se posmatrale skulpture već da bi se uživalo u ambijentu, u kontaktu umetnosti i prirode. Tu su nastale skulpture Olge Jančić, Momčila Krkovića, Anta Gržetića, Milije Glišića, ali i Aline Šapočnjikove i Ernsta Neizvestnog - kaže Dragiša Obradović, akademski vajar.

Branislav Nušić

Branislav Nušić

- Po pričanju sina prvog vlasnika "Švajcarije" i pionira vrnjačkog ugositeljstva, Milana Vukovića,  tridesetih godina u Banju je dolazio Branislav Nušić. Ovde je 1941. izbegao knjižar i izdavač, veliki srpski dobrotvor Geca Kon sa porodicom. Odatle je odveden u Glavnjaču u Beograd a onda u Mathauzen - nabraja Ognjan Topalović. Nažalost, nacisti su streljali i njega i njegovu suprugu i dve ćerke i dvoje unučadi.

Sloboda Trajković

Sloboda Trajković

Rodom iz Vrnjačke Banje je bila Sloboda Trajković, verenica narodnog heroja Ive Lole Ribara. Nakon bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. ona je izbegla u jednu od porodičnih vila u Vrnjačkoj Banji. Kada su Nemci presreli Ivino pismo upućeno njoj, uhapsili su je i terali da mu odgovori, ne bi li ga namamila u zamku. Odbila je. Iz Banje je odvedena u Beograd, u logor na Banjici, gde je maja 1942. ubijena sa članovima porodice. Imala je 23 godine. Ivo je poginuo godinu dana kasnije.

Miodrag B. Protić

Miodrag B. Protić

Slikar, likovni kritičar, teoretičar i istoričar umetnosti, osnivač Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Miodrag B. Protić, rođen je 1922. u Vrnjačkoj Banji u kući poviše Snežnika.
Verovao je da je sama lokacija kuće njegovih roditelja uticala na njegovo iskustvo perspektive i simbole koje je koristio, poput lampe pomoću koje je noću čitao. 
- Protić je učestvovao u pretvaranju vile Belimarković u Zamak kulture, sa Dobricom Ćosićem je 1963. ustanovio Memorijal Dušana Radića, sećanje na obnovitelja srpske realističke pripovetke između dva svetska rata, potom Simpozijum skulpture i keramike, utemeljio je Vrnjačke jeseni. Ovde je i slikao neka platna koja su potom izlagana u Sao paolu i Rio de Žaneiru... - kaže Boško Ruđinčanin.

Maksim Gorki

Maksim Gorki

Jedan od najpoznatijih stranih gostiju Banje bio je ruski pisac Maksim Gorki (1868–1936). U njegovoj ogromnoj prepisci koja broji oko 20.000 pisama, nekoliko njih napisano u leto 1924. prijatelju Alekseju Ivanoviču Babočkinu u Moskvu posebno su zanimljiva jer su poslata iz Vrnjačke Banje. 

Žitelji tadašnje Vrnjačke banje viđali su visokog sedog čoveka velikih brkova kako zamišljeno šeta ili stoji kod jednog bora posmatrajući vodenice na vrnjačkoj rečici, držeći u jednoj ruci šešir, a crni kaput prebačen preko druge. Obično je svraćao na roštilj u nekadašnju kafanu "Dva jelena", a inače se hranio u hotelu "Evropa", današnjoj "Zvezdi". 

Svetomir Nastasijević

Svetomir Nastasijević

Kompozitor Svetomir Nastasijević bio je gost Banje od 20-ih godina, kada je dolazio sa braćom: pesnikom Momčilom, piscem Slavomirom i slikarom Živoradom. Kada su kritičari primetili da je njegov muzički stil obogaćen melosom i prirodom naše zemlje, Nastasijević je rekao da je uneo inspiraciju iz banjske i moravske okoline.

Prijava za newsletter
Prijavite se i saznajte prvi sve o našim promo ponudama.