Izvori
Vrnjačka Banja ima sedam izvora lekovite, mineralne vode: Topla voda, Slatina, Snežnik, Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo. Za terapije se koriste četiri (Topla voda, Snežnik, Jezero i Slatina) dok se vode sa tri izvora flaširaju kao prirodne mineralne vode (Voda Vrnjci - Borjak, Borjak 3 i Belimarkovac).
Dok šetate Banjom, usput se smenjuju se izvorišta i kraj svakog se zastane, kako bi se pila mineralna voda sa njih.
Centralni banjski izvor Topla voda predstavlja najstariji vrnjački izvor korišćen još u praistoriji, a zatim i u periodu rimske vladavine. Temperatura izvora iznosi 35,3°C (prema drugim izvorima 36,6°C) a pH vrednost vode je 6,4.
Voda sa ovog izvora je bogata natrijum hidrokarbonatom i slabo mineralizovana. Zbog svojih karakteristika, nema problema sa njenim konzumiranjem i svi je rado piju. Najčešće se koristi za balneološku terapiju.
Snežnik je smešten u zoni Vrnjačke reke, takođe u centru banje. Njegova voda je slabo žuta, prozračna. U njoj je najviše natrijuma, kalcijuma, magnezijum hidrokarbonata. Slabo je mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (16,8°C). I ona se najčešće koristi za balneološku terapiju.
Izvorište Slatina nalazi se u zoni Lipovačke reke. Mineralna voda u njoj je žuta i slabo mutna. Najviše sadrži natrijum hidrokarbonata. Blago je mineralizovana, slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (14°C) . Pogodna je za balneološku terapiju.
U centru Banje je i izvorište Jezero, koje se nalazi na pola puta između Slatine i Snežnika, u banjskom parku. Njena voda je slabo žuta i prozračna. Bogata je natrijum hidrokarbonatom. Vrlo je pitka jer je slabo mineralizovana, slabo kiselog ph i slabo kisela hipoterma (25,5°C) . Pogodna je za balneološku terapiju.
Beli izvor nalazi se u blizini ušća Lipovačkog potoka u Lipovačku reku. Voda sa ovog izvorišta je slabo žuta, prozračna. Bogata je natrijumom, kalcijumom hidrokarbonatom, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (29,5°C).
Izvorište Borjak nalazi se 700 metara od Snežnika, uzvodno uz korito Vrnjačke reke. Njegova mineralna voda je slabo žuta i slabo mutna. Najviše sadrži natrijum, kalijum, hidrokarbonatna je. Slabo je mineralizovana i slabo kiselog ph, slabo kisela i hladna (16°C).
Izvorište Vrnjačko vrelo nalazi se na pola puta magistralnog puta Kraljevo- Kruševac.
Vode sa izvorišta u Vrnjačkoj Banji koriste se za mnoge bolesti. Najčešću primenu imaju kod oboljenja gastrointestinalnog trakta: akutno i hronično zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronično zapaljenje želuca i dvanaestopalačnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalačnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalačnog creva, poremećaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis).
Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterače: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksičnog zapaljenja jetre, hronična zapaljenja jetre, početni stadijumi hipertrofične ciroze jetre, hronično nekalkulozno zapaljenje žučne kese i žučnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i hronično zapaljenje gušterače bez sklonosti ka čestim pogoršanjima.
Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šećerne bolesti i gojaznost.
Bolesti bubrega i mokraćnih puteva: hronična zapaljenja mokraćnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod postoji mogućnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokraćnih puteva, toksična oštećenja bubrega i hronično zapaljenje prostate.
Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronična oboljenja perifernog krvotoka.
Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije. Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronični zapaljenski reumatizam u fazi remisije.
Posttraumatska i postoperativna stanja ginekološka oboljenja: hronična zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremećaji i stanja posle hirurških intervencija.
Vode se koriste i u lečenju dece. Kod hroničnog zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusne bolesti, enterokolitisi, recidivirajućih i hroničnih stanja posle preležanog virusnog hepatita, hroničnih oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šećerne bolesti, mikrolitijaza, kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonosti ka stvaranju recidiva kalkuloze i recidivirajuće urinarne infekcije.
